Osnovna škola "Aleksa Šantić" Kaluđerica

Шантићеви дани

Шантићеви дани
            Културна манифестација Шантићеви дани покренута је 2007. године, на иницијативу Радивоја Миљића, директора
            ОШ „Алекса Шантић“, према ауторском пројекту професора књижевности и српског језика, Душице Филиповић, а у
            славу познатог српског песника, који је живео и стварао на прелазу из XIX у XX век и заједно са Светозаром
            Ћоровићем и Јованом Дучићем развио веома живу дипломатску активност у Мостару. Њихово гласило „Зора“
            (1896–1901) спада у најбоље књижевне часописе тог доба, а као школа која кроз, у том тренутку, више од
            четврт века, са преко четрдесет бројева своје „Зоре“, наставља добру традицију, схватили смо да имамо све
            услове да преузмемо и продужимо културну делатност, осветљавајући помало заборављеног Алексу Шантића,
            највећег поклоника завичаја и родне груде којег је наша поезија изнедрила.
            Нашој школи, али и локалној заједници, недостајала је управо оваква културна манифестација с којом би једна
            велика и значајна групација будућих стваралаца и интелектуалаца могла да се идентификује, стваралачки, али и
            радно, активистички. Сама оријентација школе кроз кључну област те 2007. године, а то је била област
            „Подршка ученицима“, кроз бригу за лични и социјални развој, представљала је изузетно добру основу за
            остваривање комплетних пројектних задатака од којих је кључни био: промовисати најбоље ученике објављивањем
            њихових радова, чиме се унела свежина у живот школе, а ученицима обезбедила афирмација, лична промоција,
            ширење видика и осећаја за индивидуални, али и за тимски рад. Школа је увела званично, јавно, промишљено и
            крајње критички изложено приказивање резултата рада ученика, али и нов, практичан начин рада и подржала
            иницијативу својих професора.
            Усредсређујући се на уметничке, забавне и спортске садржаје, али и пословне везе управљачке структуре са
            могућим спонзорима, школа је проширила круг потенцијалних пословних пријатеља, сарадника и спонзора неких
            будућих пројеката, добила публицитет и освојила лидерско место међу школама у окружењу. Ученици су пак
            добили један нов простор, у трећој недељи маја; простор за дружење, забаву, игру и такмичење, место да
            питају и буду питани, да пишу и буду вредновани, али и награђени.
            Пројектом је предвиђено идејно и визуелно препознавање и именовање Шантићевих дана. До решења се дошло
            расписивањем интерног ликовног конкурса чија је тема била Шантићево дело. На конкурс је приспело 115 радова:
            29 логотипа (за лого Шантићевих дана), 38 радова инспирисаних Шантићевом чувеном песмом „Емина“ и 39 радова
            надахнутих песниковим ликом и делом. Радове је прегледао и вредновао стручни жири у саставу: Саша Филиповић,
            академски сликар, члан УЛУС-а и ванредни професор Академије лепих уметности у Београду, Горан Стојчетовић,
            академски сликар, Душица Антић, ликовни педагог ОШ „Алекса Шантић“ и Мирoслава Љубојевић, помоћник директора
            матичне школе. Додељено је седам ликовних награда, а главну награду за лого Шантићевих дана добила је
            ученица седмог разреда, Јелена Обрадовић (ликовни педагог, Љиљана Донов).
            Како је пројектом и предвиђено, награђени лого нашао се на застави Шантићевих дана (коју на дан отварања
            подиже, а на дан затварања спушта ђак генерације наше школе), на захвалницама и дипломама, мајицама,
            оловкама, беџевима, свескама и кесама, који су део промо-материјала које награђени носе из наше школе као
            успомену на ову јединствену манифестацију која је свој живот отпочела у једној великој школи, на рубовима
            велеграда, а као доказ да се велике и значајне ствари често догађаjу далеко од центра. Најзначајнији садржај
            наградног пакета свакако су књиге. Школа ће, од те 2007. до данас обезбеђивати вредне књиге за носиоце
            најважнијег такмичења, Шантићевог пера, о чему се из године у годину стара библиотекарка школе, Снежана
            Гига. Од 2010. године школа је почела сарадњу са издавачком кућом Прво слово, која нам доводи најпопуларније
            писце за децу и дарује првонаграђене својим издањима. Тако су сви првонаграђени од 2010. добили примерак
            романсиране биографије Љубивоја Ршумовића, Ршумдани. Од 2011. познати вајар Милорад Мишел Вукановић, према
            нашем логотипу моделовао је плакете у таракоти које су на прослави петогодишњице Шантићевих дана понели
            Гојко Шантић, министар просвете и културе, Жарко Обрадовић, представници школске управе и Општине Гроцка,
            спонзори манифестације и првонаграђени литерарни ствараоци.
            Прве Шантићеве дане отворио је књижевник Раша Попов, 21. маја 2007. године. А изабрали смо баш њега, ведрог,
            духовно разбарушеног и вазда узбудљивог да оимени оно што смо желели: слободу тела и духа, лепоту игре и
            стваралаштва у временима која нам некако нису наклоњена. Петодневне садржаје обележиле су Игре без граница
            под слоганом У здравом телу – креативни дух, маскенбал ученика млађих разреда, изложба и концерт студената
            Академије лепих уметности, драмски игроказ „Сликар“, аутора наставница разредне наставе Биљане Батез и
            Виолете Милић, сусрети основних школа са територије грочанске општине под слоганом Да се зна ко је ко. Само
            књижевно вече на коме су додељене награде Шантићево перо било је у знаку младих, али и члана жирија, бившег
            ученика наше школе, тада новинара „Блица“, а данас Вечерњих новости, сатиричара и афористичара Бојана
            Љубеновића. Уз Љубеновића, жиријем су председавали песник Милош Радосавчев, Јасмина Даничић, професор
            српског језика у нашој школи, Снежана Мијић, наставница разредне наставе у нашој школи и Душица Филиповић,
            професор књижевности и српског језика, селектор радова и стални члан жирија.
            Завршницу тих првих Шантићевих дана обележила је драматизација Стеријине Покондирене тикве у режији
            професора књижевности наше школе, Криваја Љиљане, школски хор под менторством професора музичке културе
            Огњена Марковића и Весне Вујовић, али и систематична и надахнута видео-презентација Мостар у времену и
            Шантић у времену аутора Светлане Остојић, ондашњег професора историје у нашој школи.
            Разноврсни су садржаји Шантићевих дана, а у њима узимају учешће истакнути наставници и професори из свих
            области: историје, биологије, физике, ликовне и музичке културе, физичког васпитања, стручна већа страних
            језика... Ученички парламент и Вршњачки тим у сарадњи са педагошко-психолошком службом, наставницима
            разредне наставе и библиотекаром школе, традиционално организују маскенбал ученика млађих разреда, караоке
            вече и квиз знања; наставници физичке културе организују фудбалски дуел „вечитих ривала“ – наставника и
            ученика, а Актив природних наука – Базар науке који је, неколико година био изузетно запажен и посећен.
            Реализовале су га професорке физике Владанка Катић и Душица Ивановић у сарадњи са Друштвом „Доситеј
            Обрадовић“. Запажена су била и гостовања малишана из предшколских група вртића „Лане“ из Калуђерице, што је
            био њихов први јавни наступ и сусрет са будућом школом. Незаборавне су остале и ликовне изложбе академских
            сликарки Јелене Марјановић и Јелене Блечић, гостовање новинара, водитеља и писца Вање Булића који је био
            гост професорке биологије Данијеле Геров Шекуларац. Еколошка секција из године у годину својим перформансима
            промовише здраву храну, професори енглеског језика пред књижевно вече организују Енглеску чајанку, а Актив
            учитеља у сарадњи са Активом наставника техничког и информатичког образовања изложбу дечјих рукотворина.
            Многи креативни и авангардни садржаји нашли су своје место у Шантићевим данима. Основни постулати пројекта
            нису се мењали, али сваке године уносили смо неке новине, продубљивали и духовно снажили наше Шантићеве
            дане.
            Књижевни конкурс Шантићево перо свакако је стожерни, осовински део Шантићевих данa из више разлога. Најпре,
            омогућава ученицима да веома рано стичу значајна искуства у јавној презентацији својих уметничких постигнућа
            и тако, ширећи своје животне, уметничке и професионалне видике добијају јединствену шансу за личну
            афирмацију и солидан допринос генерацији, али и школи, употпуњујући аспекте дружења, културе и образовања.
            Само прве године тема конкурса била је слободна и интерна, на нивоу школе, а од 2008. почело је оглашавање у
            Просветном прегледу, а тиме и популаризација Шантићевог пера. Издавачка кућа Прво слово доводи нам
            књижевнике који председавају жиријем, али и отварају Шантићеве дане и друже се са награђенима на књижевној
            вечери и додели признања. Кроз нашу школу прошли су, као председници жирија Шантићевог пера и песници Милош
            Радосавчев и Раша Попов (2007), Рајко Петров Ного (2008), др Влајко Чапрић, лекар и завичајни песник (2009),
            а од 2010. љубазношћу Драгице Радосављевић, директорке издавачке куће Прво слово, обогаћен је наш наградни
            фонд, али и значајне личности српске књижевне сцене председавале су нашим жиријем: Љубивоје Ршумовић (2010),
            Урош Петровић (2011), Мирослав Кокошар (2012). Значајан допринос у жирирању радова дао је и професор
            књижевности ОШ „Стари град“, књижевник и драматург, Милан Босиљчић, али и врсни педагог ОШ „Васа Чарапић“ из
            Белог Потока, Снежана Стојановић професор. Не можемо а да се не сетимо и дојучерашњих колега и професора
            српског језика, Јасмине Даничић, Јулке Симовић и Мирослава Бундала, сада запослених у ОШ „Милоје Васић“ у
            Калуђерици, који су били чланови жирија и носиоци многих активности у оквиру пројекта Шантићеви дани.
            Књижевни конкурс постао је омиљено такмичарско поприште. Ученици основних и средњих школа свих ових година
            писали су на тему љубави према отаџбини, исповедали се који их то ожиљак у сну боли, дочарали нам игру
            светлости и сенки и најдражи лик свог детињства; године 2010. позвали смо их да напишу савремену бајку и
            кажу нам које су то але и немани нашег доба, како да их препознамо и како да се одбранимо; године 2011.
            поручили смо им да гледају, пишу и сликају срцем, а од 2011. увели смо новину да председник жирија оставља
            тему за предстојеће Шантићево перо, па је тако Урош Петровић позвао младе ствараоце да напишу своју
            загонетну причу, а 2012. године Мирослав Кокошар је поручио, а ми прогласили: „Растем, не ометај!“
            Конкурс је „порастао“ јер су пропозиције биле и остале јасне, бескомпромисне и високо естетизоване, а
            стручност жирија конкурсу је дала легитимитет и популарност. Примамљивости и масовности конкурса свакако је
            допринео и наш позив упућен педагозима да дају своје менторско образложење ученичких радова и нашој најави
            да од 2011. почињемо да награђујемо најуспешније наставнике који на конкурс пошаљу најбољу збирку ученичких
            радова; што је отворило простор литерарним дружинама и секцијама да се такмиче, а наставницима и професорима
            да се отворе и провире иза својих ученика.
            Жири Шантићевог пера чине један књижевник, један новинар-публициста, један професор српског језика из неке
            од београдских школа и селектор радова, Душица Филиповић професор, уз помоћ чланова Актива српског језика
            наше школе. Ученици се награђују у неколико категорија према узрасту и жанру: млађи и старији разреди
            основних школа пишу поезију и прозу, а средњошколци поезију, прозу, репортаже, есеје. Теме нам намеће време
            у којем живимо, у којем имамо све или готово све о чему су наши преци могли само да сањају, али нам то не
            гарантује присуство љубави. Жеља нам је да децу некако померимо из наметнутог им света, света у којем
            доминирају култ тела, новца и моћи, ти стравични императиви времена које савремени човек, убеђују нас, мора
            да достигне. Средњошколци су се побринули да нам покажу свој „све-свет“ и ухвате корак са собом, да нам кажу
            да ли су и данас Андрић и Црњански „туђинци пред вратима Европе“; ове године кажемо: „Цвет ће угинути, али
            семе остаје“.
            За шест година наш конкурс је превазишао сва очекивања, да би остале само бројке, речитије од речи: око 130
            награђених и десетине похваљених и охрабрених на стваралаштво; преко осам стотина приспелих поетских и
            прозних радова, изузимајући поетске и прозне збирке; преко 50 школа из више од 40 градова Србије, Хрватске
            (Вуковар) и Републике Српске (Бијељина и Дворови) слали су своје радове на школу, али и на нашу електронску
            адресу santicevo.pero@gmail.com чиме је Шантићево перо добило легитимитет интернационалног конкурса. У нашој
            архиви остали су убележени Београд, Чачак, Параћин, Варварин, Ниш, Нова Пазова, Лесковац, Врање, Шид, Зуце,
            Црна Трава, Нови Сад, Кобишница, Лесковац, Богојевце, Прокупље, Пожаревац и Кладово, Бор, Панчево, Нова
            Варош, Стара Пазова, Бели Поток, Винча, Гроцка, Зајечар, Земун, Рашка, Сремска Митровица, Косово Поље, Нова
            Пазова, Инђија и многи, многи други градови Србије.
            Шантићеви дани несумњиво су пројекат који је променио и померио живот ове школе, али и локалне заједнице.
            Разноврсним културним садржајима школа је привукла ученике и њихове пријатеље, познанике, родитеље и рођаке,
            али и привреднике и мала предузећа која су нашла свој интерес и спонзорисала овај пројекат. У почетку смо их
            тражили; данас они сами налазе пут до нас. Са сваком новом школском годином рађају се нове идеје и богати се
            културна мапа Шантићевих дана. У њима се проналазе и нова, млада лица која праве своје прве педагошке кораке
            у нашој школи. Тај дух младости је, заправо глечерски дах чије струјање чисти старе наслаге и проветрава
            устајао ваздух наше често уморне, али ипак тако младе школе. Обавеза је свих нас, који мислимо да нешто
            умемо, знамо и можемо, да то пренесемо другима, изађемо из пужеве кућице и збацимо са себе све што нас
            спутава да будемо бољи и већи.
            Фестивал Шантићеви дани, како и стоји у пројекту, као и на захвалницама и дипломама које добијају само
            најбољи, истински „негује интелектуалност, духовност и инвентивност младих и свих оних који их тим путевима
            воде“, а свако признање освојено је заиста „за уметничко достигнуће и исказани таленат“. То нам даје за
            право да после седам година мукотрпног рада, често и трвења, спотицања, неразумевања и ускогрудости, али
            великих задовољстава, лепоте и радости, можемо с правом рећи да су Шантићеви дани игра која усрећује децу и
            оплемењује одрасле. Овом манифестацијом ОШ „Алекса Шантић“ објединила је, на једном месту, у мају,
            литерарно, ликовно, музичко и драмско стваралаштво, креативни и спортски дух, ученике, професоре и
            књижевнике, показујући нам моћ уметности, која је за умешне, ведре и духовно остварене личности бескрајна
            игра. Игра – без граница.
            Душица Филиповић,
            професорка књижевности и српског језика