Почетна
Архива
Школа
О школи
Лична карта
Из летописа
Алекса Шантић
Директори школе
Услови за рад
Организација рада
Календар
Важне активности
Режим рада
Руковођење
Распоред писмених и контролних провера
Отворена врата
Правилник о оцењивању
Професионална оријентација
Ученици
Најбољи ученици
Резултати на такмичењима
Упис у први разред
Забава и учење
Радници
Преглед запослених
Вредновање рада
Школа без насиља
Школски полицајац
Вредновање
Мултимедијални часови
Препоручујемо
ПП служба
Библиотека
Боравак
Може и овако
Школе у општини
Галерија
Фото галерија
Стари сајт
Контакт
Шантићеви
дани
Шантићеви дани
Шантићеви дани Културна манифестација Шантићеви дани покренута је 2007. године, на иницијативу Радивоја Миљића, директора ОШ „Алекса Шантић“, према ауторском пројекту професора књижевности и српског језика, Душице Филиповић, а у славу познатог српског песника, који је живео и стварао на прелазу из XIX у XX век и заједно са Светозаром Ћоровићем и Јованом Дучићем развио веома живу дипломатску активност у Мостару. Њихово гласило „Зора“ (1896–1901) спада у најбоље књижевне часописе тог доба, а као школа која кроз, у том тренутку, више од четврт века, са преко четрдесет бројева своје „Зоре“, наставља добру традицију, схватили смо да имамо све услове да преузмемо и продужимо културну делатност, осветљавајући помало заборављеног Алексу Шантића, највећег поклоника завичаја и родне груде којег је наша поезија изнедрила. Нашој школи, али и локалној заједници, недостајала је управо оваква културна манифестација с којом би једна велика и значајна групација будућих стваралаца и интелектуалаца могла да се идентификује, стваралачки, али и радно, активистички. Сама оријентација школе кроз кључну област те 2007. године, а то је била област „Подршка ученицима“, кроз бригу за лични и социјални развој, представљала је изузетно добру основу за остваривање комплетних пројектних задатака од којих је кључни био: промовисати најбоље ученике објављивањем њихових радова, чиме се унела свежина у живот школе, а ученицима обезбедила афирмација, лична промоција, ширење видика и осећаја за индивидуални, али и за тимски рад. Школа је увела званично, јавно, промишљено и крајње критички изложено приказивање резултата рада ученика, али и нов, практичан начин рада и подржала иницијативу својих професора. Усредсређујући се на уметничке, забавне и спортске садржаје, али и пословне везе управљачке структуре са могућим спонзорима, школа је проширила круг потенцијалних пословних пријатеља, сарадника и спонзора неких будућих пројеката, добила публицитет и освојила лидерско место међу школама у окружењу. Ученици су пак добили један нов простор, у трећој недељи маја; простор за дружење, забаву, игру и такмичење, место да питају и буду питани, да пишу и буду вредновани, али и награђени. Пројектом је предвиђено идејно и визуелно препознавање и именовање Шантићевих дана. До решења се дошло расписивањем интерног ликовног конкурса чија је тема била Шантићево дело. На конкурс је приспело 115 радова: 29 логотипа (за лого Шантићевих дана), 38 радова инспирисаних Шантићевом чувеном песмом „Емина“ и 39 радова надахнутих песниковим ликом и делом. Радове је прегледао и вредновао стручни жири у саставу: Саша Филиповић, академски сликар, члан УЛУС-а и ванредни професор Академије лепих уметности у Београду, Горан Стојчетовић, академски сликар, Душица Антић, ликовни педагог ОШ „Алекса Шантић“ и Мирoслава Љубојевић, помоћник директора матичне школе. Додељено је седам ликовних награда, а главну награду за лого Шантићевих дана добила је ученица седмог разреда, Јелена Обрадовић (ликовни педагог, Љиљана Донов). Како је пројектом и предвиђено, награђени лого нашао се на застави Шантићевих дана (коју на дан отварања подиже, а на дан затварања спушта ђак генерације наше школе), на захвалницама и дипломама, мајицама, оловкама, беџевима, свескама и кесама, који су део промо-материјала које награђени носе из наше школе као успомену на ову јединствену манифестацију која је свој живот отпочела у једној великој школи, на рубовима велеграда, а као доказ да се велике и значајне ствари често догађаjу далеко од центра. Најзначајнији садржај наградног пакета свакако су књиге. Школа ће, од те 2007. до данас обезбеђивати вредне књиге за носиоце најважнијег такмичења, Шантићевог пера, о чему се из године у годину стара библиотекарка школе, Снежана Гига. Од 2010. године школа је почела сарадњу са издавачком кућом Прво слово, која нам доводи најпопуларније писце за децу и дарује првонаграђене својим издањима. Тако су сви првонаграђени од 2010. добили примерак романсиране биографије Љубивоја Ршумовића, Ршумдани. Од 2011. познати вајар Милорад Мишел Вукановић, према нашем логотипу моделовао је плакете у таракоти које су на прослави петогодишњице Шантићевих дана понели Гојко Шантић, министар просвете и културе, Жарко Обрадовић, представници школске управе и Општине Гроцка, спонзори манифестације и првонаграђени литерарни ствараоци. Прве Шантићеве дане отворио је књижевник Раша Попов, 21. маја 2007. године. А изабрали смо баш њега, ведрог, духовно разбарушеног и вазда узбудљивог да оимени оно што смо желели: слободу тела и духа, лепоту игре и стваралаштва у временима која нам некако нису наклоњена. Петодневне садржаје обележиле су Игре без граница под слоганом У здравом телу – креативни дух, маскенбал ученика млађих разреда, изложба и концерт студената Академије лепих уметности, драмски игроказ „Сликар“, аутора наставница разредне наставе Биљане Батез и Виолете Милић, сусрети основних школа са територије грочанске општине под слоганом Да се зна ко је ко. Само књижевно вече на коме су додељене награде Шантићево перо било је у знаку младих, али и члана жирија, бившег ученика наше школе, тада новинара „Блица“, а данас Вечерњих новости, сатиричара и афористичара Бојана Љубеновића. Уз Љубеновића, жиријем су председавали песник Милош Радосавчев, Јасмина Даничић, професор српског језика у нашој школи, Снежана Мијић, наставница разредне наставе у нашој школи и Душица Филиповић, професор књижевности и српског језика, селектор радова и стални члан жирија. Завршницу тих првих Шантићевих дана обележила је драматизација Стеријине Покондирене тикве у режији професора књижевности наше школе, Криваја Љиљане, школски хор под менторством професора музичке културе Огњена Марковића и Весне Вујовић, али и систематична и надахнута видео-презентација Мостар у времену и Шантић у времену аутора Светлане Остојић, ондашњег професора историје у нашој школи. Разноврсни су садржаји Шантићевих дана, а у њима узимају учешће истакнути наставници и професори из свих области: историје, биологије, физике, ликовне и музичке културе, физичког васпитања, стручна већа страних језика... Ученички парламент и Вршњачки тим у сарадњи са педагошко-психолошком службом, наставницима разредне наставе и библиотекаром школе, традиционално организују маскенбал ученика млађих разреда, караоке вече и квиз знања; наставници физичке културе организују фудбалски дуел „вечитих ривала“ – наставника и ученика, а Актив природних наука – Базар науке који је, неколико година био изузетно запажен и посећен. Реализовале су га професорке физике Владанка Катић и Душица Ивановић у сарадњи са Друштвом „Доситеј Обрадовић“. Запажена су била и гостовања малишана из предшколских група вртића „Лане“ из Калуђерице, што је био њихов први јавни наступ и сусрет са будућом школом. Незаборавне су остале и ликовне изложбе академских сликарки Јелене Марјановић и Јелене Блечић, гостовање новинара, водитеља и писца Вање Булића који је био гост професорке биологије Данијеле Геров Шекуларац. Еколошка секција из године у годину својим перформансима промовише здраву храну, професори енглеског језика пред књижевно вече организују Енглеску чајанку, а Актив учитеља у сарадњи са Активом наставника техничког и информатичког образовања изложбу дечјих рукотворина. Многи креативни и авангардни садржаји нашли су своје место у Шантићевим данима. Основни постулати пројекта нису се мењали, али сваке године уносили смо неке новине, продубљивали и духовно снажили наше Шантићеве дане. Књижевни конкурс Шантићево перо свакако је стожерни, осовински део Шантићевих данa из више разлога. Најпре, омогућава ученицима да веома рано стичу значајна искуства у јавној презентацији својих уметничких постигнућа и тако, ширећи своје животне, уметничке и професионалне видике добијају јединствену шансу за личну афирмацију и солидан допринос генерацији, али и школи, употпуњујући аспекте дружења, културе и образовања. Само прве године тема конкурса била је слободна и интерна, на нивоу школе, а од 2008. почело је оглашавање у Просветном прегледу, а тиме и популаризација Шантићевог пера. Издавачка кућа Прво слово доводи нам књижевнике који председавају жиријем, али и отварају Шантићеве дане и друже се са награђенима на књижевној вечери и додели признања. Кроз нашу школу прошли су, као председници жирија Шантићевог пера и песници Милош Радосавчев и Раша Попов (2007), Рајко Петров Ного (2008), др Влајко Чапрић, лекар и завичајни песник (2009), а од 2010. љубазношћу Драгице Радосављевић, директорке издавачке куће Прво слово, обогаћен је наш наградни фонд, али и значајне личности српске књижевне сцене председавале су нашим жиријем: Љубивоје Ршумовић (2010), Урош Петровић (2011), Мирослав Кокошар (2012). Значајан допринос у жирирању радова дао је и професор књижевности ОШ „Стари град“, књижевник и драматург, Милан Босиљчић, али и врсни педагог ОШ „Васа Чарапић“ из Белог Потока, Снежана Стојановић професор. Не можемо а да се не сетимо и дојучерашњих колега и професора српског језика, Јасмине Даничић, Јулке Симовић и Мирослава Бундала, сада запослених у ОШ „Милоје Васић“ у Калуђерици, који су били чланови жирија и носиоци многих активности у оквиру пројекта Шантићеви дани. Књижевни конкурс постао је омиљено такмичарско поприште. Ученици основних и средњих школа свих ових година писали су на тему љубави према отаџбини, исповедали се који их то ожиљак у сну боли, дочарали нам игру светлости и сенки и најдражи лик свог детињства; године 2010. позвали смо их да напишу савремену бајку и кажу нам које су то але и немани нашег доба, како да их препознамо и како да се одбранимо; године 2011. поручили смо им да гледају, пишу и сликају срцем, а од 2011. увели смо новину да председник жирија оставља тему за предстојеће Шантићево перо, па је тако Урош Петровић позвао младе ствараоце да напишу своју загонетну причу, а 2012. године Мирослав Кокошар је поручио, а ми прогласили: „Растем, не ометај!“ Конкурс је „порастао“ јер су пропозиције биле и остале јасне, бескомпромисне и високо естетизоване, а стручност жирија конкурсу је дала легитимитет и популарност. Примамљивости и масовности конкурса свакако је допринео и наш позив упућен педагозима да дају своје менторско образложење ученичких радова и нашој најави да од 2011. почињемо да награђујемо најуспешније наставнике који на конкурс пошаљу најбољу збирку ученичких радова; што је отворило простор литерарним дружинама и секцијама да се такмиче, а наставницима и професорима да се отворе и провире иза својих ученика. Жири Шантићевог пера чине један књижевник, један новинар-публициста, један професор српског језика из неке од београдских школа и селектор радова, Душица Филиповић професор, уз помоћ чланова Актива српског језика наше школе. Ученици се награђују у неколико категорија према узрасту и жанру: млађи и старији разреди основних школа пишу поезију и прозу, а средњошколци поезију, прозу, репортаже, есеје. Теме нам намеће време у којем живимо, у којем имамо све или готово све о чему су наши преци могли само да сањају, али нам то не гарантује присуство љубави. Жеља нам је да децу некако померимо из наметнутог им света, света у којем доминирају култ тела, новца и моћи, ти стравични императиви времена које савремени човек, убеђују нас, мора да достигне. Средњошколци су се побринули да нам покажу свој „све-свет“ и ухвате корак са собом, да нам кажу да ли су и данас Андрић и Црњански „туђинци пред вратима Европе“; ове године кажемо: „Цвет ће угинути, али семе остаје“. За шест година наш конкурс је превазишао сва очекивања, да би остале само бројке, речитије од речи: око 130 награђених и десетине похваљених и охрабрених на стваралаштво; преко осам стотина приспелих поетских и прозних радова, изузимајући поетске и прозне збирке; преко 50 школа из више од 40 градова Србије, Хрватске (Вуковар) и Републике Српске (Бијељина и Дворови) слали су своје радове на школу, али и на нашу електронску адресу santicevo.pero@gmail.com чиме је Шантићево перо добило легитимитет интернационалног конкурса. У нашој архиви остали су убележени Београд, Чачак, Параћин, Варварин, Ниш, Нова Пазова, Лесковац, Врање, Шид, Зуце, Црна Трава, Нови Сад, Кобишница, Лесковац, Богојевце, Прокупље, Пожаревац и Кладово, Бор, Панчево, Нова Варош, Стара Пазова, Бели Поток, Винча, Гроцка, Зајечар, Земун, Рашка, Сремска Митровица, Косово Поље, Нова Пазова, Инђија и многи, многи други градови Србије. Шантићеви дани несумњиво су пројекат који је променио и померио живот ове школе, али и локалне заједнице. Разноврсним културним садржајима школа је привукла ученике и њихове пријатеље, познанике, родитеље и рођаке, али и привреднике и мала предузећа која су нашла свој интерес и спонзорисала овај пројекат. У почетку смо их тражили; данас они сами налазе пут до нас. Са сваком новом школском годином рађају се нове идеје и богати се културна мапа Шантићевих дана. У њима се проналазе и нова, млада лица која праве своје прве педагошке кораке у нашој школи. Тај дух младости је, заправо глечерски дах чије струјање чисти старе наслаге и проветрава устајао ваздух наше често уморне, али ипак тако младе школе. Обавеза је свих нас, који мислимо да нешто умемо, знамо и можемо, да то пренесемо другима, изађемо из пужеве кућице и збацимо са себе све што нас спутава да будемо бољи и већи. Фестивал Шантићеви дани, како и стоји у пројекту, као и на захвалницама и дипломама које добијају само најбољи, истински „негује интелектуалност, духовност и инвентивност младих и свих оних који их тим путевима воде“, а свако признање освојено је заиста „за уметничко достигнуће и исказани таленат“. То нам даје за право да после седам година мукотрпног рада, често и трвења, спотицања, неразумевања и ускогрудости, али великих задовољстава, лепоте и радости, можемо с правом рећи да су Шантићеви дани игра која усрећује децу и оплемењује одрасле. Овом манифестацијом ОШ „Алекса Шантић“ објединила је, на једном месту, у мају, литерарно, ликовно, музичко и драмско стваралаштво, креативни и спортски дух, ученике, професоре и књижевнике, показујући нам моћ уметности, која је за умешне, ведре и духовно остварене личности бескрајна игра. Игра – без граница. Душица Филиповић, професорка књижевности и српског језика