Из летописа

Школа у Калуђерици први пут се помиње 1849. године, али се о њеном даљем постојању и раду у XIX веку тешко може говорити јер има мало забележених података, па тек предстоји дуже истраживање обимне историјске грађе.
Из летописа школе, који је 1952. године, почео водити ондашњи учитељ Спасоје Ј. Гутовић, сазнајемо да школе дуго није било у Калуђерици, па су се деца школовала у Малом Мокром Лугу и Винчи. Залагањем председника општине Милутина Милутиновића 1919. године поново је отворена школа у Калуђерици. За потребе школе преуређена је кућа Марка Мишића у којој је смештено 12 скамија. Први учитељ у обновљеној школи са 45 ђака био је Жарко Јовановић.
После Жарка за учитеља долази Светозар Ђорђевић из Београда, потом се смењују Јосиф Марша и Катарина Арсенијевић, док Јован Таут проводи у Калуђерици пуних 14 година. За Таута се каже да је био прави народни учитељ. Он је поред деце учио и њихове родитеље како да гаје винову лозу, воће и стоку. Он је оснивач и прве земљорадничке задруге која је имала великог утицаја на свеукупни развој села и његову напредну оријентацију.
У јесен 1925. године почео је рад у новој школској згради саграђеној на имању Марка Соколовића. Учитељ Таут приону на посао и загради цело школско имање, посади ред багрема, а догодине воћњак и виноград на пет ари.
Од учитеља из после ратног периода издваја се Игњат Гига по коме и једна улица у Калуђерици носи име.
На овој локацији саграђена је нова школска зграда која је отворена 20. октобра 1963. године. Ова зграда је имала три учионице и трпезарију у приземљу (данашња тзв. стара школска зграда).
У циљу рационализације школске мреже четвороразредна школа у Калуђерици са 58 ученика је 1969. године припојена основној школи "Никола Тесла" у Винчи, а ученици старијих разреда школовање настављају у ММ Лугу који им је ближи.
Од 1970. године Калуђерица почиње да се интензивно изграђује, по механичком прираштају становника бива на првом месту у земљи. Како се овде насељавају углавном млади људи, све је више деце која стасају за школу, па школска зграда са три учионице постаје тесна, па се настава изводи и у баракама нишког грађевинског предузећа. Приступа се изградњи нове школске зграде која је отворена у јесен 1980. године. Почетак наставе у новој школској згради са 12 учионица (прва фаза градње) дочекало је 1300 ученика. Тада школа и добија име "Алекса Шантић", а дужност првог директора школе, до окончања изборног поступка, обавља Милка Вукосављевић, педагог.