Фер плеј у новим медијима

Мобилни и интернет омогућавају ти да си увек у току и увек присутан свуда.
Можеш брзо да дођеш до информација које ти требају, разговараш, забављаш се са пријатељима, али и упознаш децу из различитих делова света. Можеш да размењујеш мишљења сa другима, да играш игрице, пратиш новости и занимљивости. Међутим, мобилни и интернет, упркос свим својим могућностима, ипак су само алати. Нажалост, постоје неки који користећи се овим алатима, вређају и узнемиравају друге. У њиховим рукама мобилни и интернет претварају се у моћно оружје. Неки то раде непромишљено, неки из форе и забаве, неки с намером да повреде или осрамоте, а неки да злоупотребе могућности које ови алати дају.

Па тако: неки шаљу узнемиравајуће и претеће поруке, наговарају на одбацивање и мржњу, објављују тајне и неистине о другима. Неки подстичу друге да дају непријатне коментаре о онима које не воле, јер желе да их осрамоте пред што већим бројем људи. Неки се лажно представљају да би преварили и искористили друге, а неки „проваљују" у туђе мобилне, е-mailove или blogove и шаљу злобне коментаре и поруке о другима у туђе име. Све ово може да се догађа путем позива или sms поруке, путем е-maila, chat-а, bloga или других интернет страница, а назива се електронско насиље или злостављање.

Играј фер плеј и заштити се!

• Не шаљи злонамерне sms или е-mail поруке! Пре него што кликнеш „Пошаљи" размисли како би се ти осећао да примиш ту поруку.
• Пажљиво прочитај sms и е-mail поруку пре него што је проследиш даље. Немој прослеђивати поруке које вређају и узнемиравају друге. Немој се укључивати у анкете, расправе и chat-ове који неког изругују, оцрњују или оговарају.
• Не снимај и не прослеђуј фотографије и снимке који могу друге да доведу у незгодну ситуацију, осрамоте их или изложе исмевању и вређању других.
• Заштити себе лозинком и пази коме је дајеш јер пријатељи у неком тренутку могу да постану непријатељи.
• Не наводи личне информације, бројеве телефона и мобилног телефона , адресу на којој живиш, име школе у коју идеш, места на која излазиш особама које не познајеш уживо. Кад пишеш о себи, пиши што уопштеније. Све што напишеш и објавиш у смс поруци или на Интернету постаје јавно и доступно великом броју људи и више не можеш контролисати како ће други искористити твоје податке.
• Не шаљи и не објављуј своје фотографије и фотографије својих пријатеља преко мобилног и интернета. Једном када пошаљеш или објавиш фотографију, над њом више немаш контролу, не знаш шта се даље с њом догађа. Уз мало вештине и са основним графичким програмима могуће су разне фотомонтаже.
• Не стављај на интернет ништа што не би волео да виде твоји пријатељи и познаници, чак ни у е-mailu или sms поруци. Ако ти неко пошаље злонамерну или претећу поруку мобилним или е-mailom, немој да одговaраш. Покажи је одраслој особи којој верујеш. Неки одрасли и вршњаци лажно се представљају и претварају да су пријатељи јер их занимају слике сексуалног садржаја или имају сексуалне жеље и намере. Управо ради тога буди на опрезу, не само са информацијама и фотографијама које делиш,него и приликом упознавања са ,,on-line" пријатељима. Подсети се да је све оно што знаш о том "пријатељу" само оно што ти је та особа рекла ида ништа од тога не мора
да буде истина. Ако желиш да уживо упознаш ,,оn-line" пријатеља, договори први сусрет на јавном месту, где има доста људи. Не налази се насамо сa њим, већ поведи неколико пријатеља и пријатељица или одраслу особу којој верујеш.
Помози деци која доживљавају насиље путем смс-порука и Интернета тако штоћеш им јасно рећи да није у реду то што им се догађа и да видиш да им је тешко. Немој прикривати насиље и одмах обавести одрасле о томе шта се догађа.
Пре него што напишеш поруку, причу или објавиш фотографију, запитај се да ли ћеш тиме некога повредити. Немој да чиниш другима оно што не желиш да други чине теби.
Чувај себе и друге! Све што важи за чување података о теби, важи и за чување туђих.

Како сигурно „blogovati“?

Blog је скраћеница од енглеске речи wеblog, што у преводу значи „интернет дневник". То је интернет страница на којој појединац или група људи бележи своја размишљања, ставове, размењују своја мишљења о одређеној теми. Може се лако и брзо створити и не захтева познавање неког специфичног рачунарског програма. Иако се сматрају неким обликом дневника, запамти да све што напишеш на blogu постаје јавно и доступно великом броју људи. Ако bloguješ, увек постоји шанса да неко пронађе твој blog и сазна твој стварни идентитет, а то могу бити управо људи за које најмање желиш и очекујеш да те пронађу.
Познавање могућности које blog нуди, а тиме и могућих опасности које се крију, омогућава ти да се заштитиш, сигурно bloguješ и уживаш у комуникацији с другима.

Опасности bloga су:

• ОБЈАВЉИВАЊЕ ПРИВАТНИХ ИНФОРМАЦИЈА -Ако објављујеш информације о себи и својој породици, то може навести особе са лошим намерама да покушају да успоставе контакт са тобом или твојом породицом.
• ПРОФИЛИ - неке blog странице имају могућност објављивања профила, односно информација о аутору bloga, попут белешке о писцу, стоје у облику линка доступно свим посетиоца блога. Деца често уписују своје праве податке (име и презиме, број телефона, адресу школе, број текућег рачуна родитеља и слично) или објављују своје фотографије, несвесни опасности које то повлачи за собом.
• НЕОДГОВАРАЈУЋИ САДРЖАЈИ - Претражујући blogove других људи, можеш наићи на садржаје или расправе неприкладне за свој узраст.
• НАСИЉЕ ПРЕКО ИНТЕРНЕТА - Неки могу користити blogove као пут кa насиљу или застрашивању друге деце.
• НАЦИОНАЛНА, ВЕРСКА И РАСНА МРЖЊА - Неки могу користити блогове за подстицање мржње и вређање других, њихове националне, верске, расне или друге припадности.
• ОБЈАВА НЕПОУЗДАНИХ ИНФОРМАЦИЈА - Као што свако може креирати страницу на Интернету, тако свако може објавити непоуздане и нетачне податке о другима. Буди на опрезу и размисли о томе шта си прочитао, написао или пронашао на blogovima. Не веруј свему што пише.

Како одржати приватност свог bloga:

1. Заштити blog лозинком и пази коме је дајеш јер пријатељи у неком тренутку могу постати непријатељи.
2. Не наводи у blogu личне и детаљне информације. Када пишеш о себи, пиши што уопштеније. Немој да наводиш где живиш, излазиш и слично јер свака лична информација може открити твој идентитет.
3. Не спомињи у blogу имена, адресе, бројеве телефона, школу, е-mail адресе и сличне информације. То су информације које траже одрасли са сексуалним намерама према деци, стога их избегавај. У замену, можеш да користиш надимак, али припази да не подсећа на твоје или нечије право име.
4. Не наводи у blogu ни информације о било коме кога познајеш, како не би неког сумњивог навели да, иако ви нисте заинтересовани за „ћаскање" с њим, можда ваша другарица јесте.
5. Не стављај своје фотографије и фотографије својих пријатеља у свој blog.
6. Не остављај blog отворен, а рачунар без надзора јер би неко могао уписати нешто непожељно.
7. Не оговарај и не шири трачеве о својим пријатељима из разреда.
8. Прe него што напишеш поруку, причу или објавиш фотографију, упитај се хоћеш ли тиме некога повредити. Немој да чиниш другима оно што не би хтео да други чине теби.
И у свету мобилних и интернета поштуј правила понашања као и у свакодневном животу.
Пронађи се! („Googluj se !")
Посети страницу www.google.com и упиши своје име и презиме под знаковима навода (нпр. "Пера Перић"). Gооgle ће пронаћи све интернет стране на којима се спомиње твоје име. На тај начин можеш открити да ли постоји нека wеb страница или blog о теби. Исто уради са својим бројем мобилног, е-mail адресом, правом адресом и надимком на chat-u. Можда негде неко пише о теби и даје твоје податке, а да ти то и не знаш. Покушај то чинити што чешће, а можеш направити и "Gооgle Аlert", аларм који ће ти стизати на mail сваки пут кад и ако се на Интернету појави страница на којој се спомиње твоје име.
Сви заједно можемо мобилне и интернет учинити сигурнијим и допринети заустављању електронског насиља. Полиција, мобилни оператери и пружаоци интернет услуга помоћи ће у проналажењу оних који чине насиље.

ЗНАТЕ ЛИ С КИМ СЕ ДОПИСУЈЕТЕ ПУТЕМ ИНТЕРНЕТА И МОБИЛНОГ?

7 златних правила за сигурно chat-овање и sms-дописивање

1. Никад немој непознатим људима путем интернета или мобилног давати податке о себи, својој породици и пријатељима, не откривај им своје презиме ни адресу, немој рећи у коју школу идеш, јер не можеш знати какве су им намере. Важно је да им не шаљеш своје фотографије, слике породице или пријатеља јер се оне могу на разне начине злоупотребити.
2. Имај на уму да „непознати" с којим се дописујеш и који се представља као дечко од 15 година, може бити мушкарац од 50 година и слати вам лажне податке о себи уз туђу фотографију.
3. Не примај на поклон допуне за мобилни од непознатих јер ће они засигурно тражити нешто заузврат.
4. У дописивању мобилним или Интернетом немој писати ништа чега би се стидео, да то прочитају твоји пријатељи у школи или у комшилику, не шаљи фотографије које не би желео показати другима. Све што пошаљеш злонамерна особа може искористити да те уцењује, уз претње да ће то објавити на Интернету, на улазу у твоју школу или зграду где станујеш.
5. Ако ти неко шаље узнемиравајуће, претеће или простачке поруке на мобилни, свакако то реци родитељима или наставнику у кога имаш поверења. Ниси ти крив због тога што ти прете и вређају те. Тражи помоћ од родитеља чак и кад мислиш да си учинио нешто недопуштено.
6. Немој избрисати са мобилног податке и фотографије које ти је неко послао јер ће помоћу њих полиција лакше пронаћи особу која ти прети.
7. Никад немој ићи сам на састанак са особом коју си упознао путем мобилног, на chat-u или путем bloga . Ако та особа инсистира да дођеш без пратње, немој ићи на такав састанак.

Родитељи = тренери фер плеја у новим медијима

Запамтите: Ваша деца могу да знају више од Вас о технологији, али Ви знате више о
животу.И у овој области они треба од Вас да науче да сигурно „ходају"

Без обзира на Ваша искуства и ставове, деца и млади неизбежно долазе у сусрет са рачунарском и комуникационом технологијом. Подстицање информатичке писмености је део школског програма. Важно је да знате да ће Ваша деца користити модерну технологију и да је тешко, па и штетно за њихов развој забранити им коришћење мобилних, рачунара и Интернета.
Искуства показују да надзор родитеља и надгледање дечјих активности на Интернету представљају важан корак у заштити деце и младих, али ни то није довољно. Родитељи нису у прилици да стално надгледају активности своје деце на интернету. Осим тога, важније је научити децу како сигурно да „ходају" електронским медијима него да их стално „водите за руку". Као што децу учимо како да преброде узнемиравајуће и непријатне догађаје у свакодневном животу, како да препознају и избегну опасност на улици и у својој околини, важно је да научимо децу како да сигурно користе Интернет и мобилни телефон и како да препознају могућу опасност и ризична понашања. Такође, важно је научити децу и младе да преузиму одговорност за своје понашање и о последицама одређених поступака, које погађају њих саме, али и друге с којима су у контакту. Важно је поштовати њихову независност, интересе и активности у складу са њиховим узрастом, као и користити поруке које су прилагођене дететовом узрасту.
Chat, blog, forumi и слична места на интернету, где деца и млади могу размењивати мишљења и комуницирати, врло су популарна, па су зато и привлачна особама које желе злоупотребу комуникационе могућности које интернет нуди. Злоупотреба вршњака најчешће укључује претеће поруке, вређање и ширење гласина, уцене које једно дете или више њих упућује другом детету. А злоупотреба одраслих најчешће укључује лажно представљање и манипулисање са циљем придобијања деце и младих на непожељна понашања (најчешће сексуална).

Ако сазнате да је Ваше дете било изложено насиљу путем мобилног и интернета, морате предузети ове кораке:

• Научите дете да не одговара на насилне, претеће или икакве сумњиве sms или е-mail поруке и телефонске позиве;
• Не бришите поруке или слике јер могу послужити као доказ;
• Контактирајте провајдера интернет услуга и пријавите примање поруке;
• Контактирајте школу и обавестите их о неприхватљивом понашању/злостављању или евентуалним променама расположења и понашања код детета;
• Контактирајте полицију ако поруке путем мобилног и Интернета садрже претње насиљем, праћење, напаствовање, дечју порнографију и сл., или када претходни кораци нису дали резултате;
• Ако Вам је познат идентитет особе, број или е-mail адреса сa које су узнемиравајуће и злонамерне поруке упућене, обавестите о томе полицију, мобилног оператера, провајдера интернет услуга, школу.

Савети за сигурно коришћење мобилног телефона и интернета

Надимци којим се деца представљају користећи комуникационе услуге
путем интернета могу изазвати реакције других, значи да би било добро изабрати
надимак који неће провоцирати.
• Већина chat-ова садржи могућност заустављања (Block) или занемаривања
(Ignore), којима се заустављају даље поруке од нежељених корисника.
• Ако је рeч о неком ко је једноставно досадан, блокирање порука најчешће је
довољно да се проблем заустави. Али, ако се ради о особи која износи стварне
претње, важно је да дете о томе обавести одраслу особу у коју има поверења.
• Обратите пажњу и будите свесни. Ваше дете показује узнемиреност после
добијеног позива мобилним или после времена проведеног на интернету. Обратите
пажњу на дететове коментаре или промене у односима с пријатељима. Могуће је
да ће бити тајанствени, нерадо говорити о својим „оnline" активностима и употреби мобилног телефона.
• Разговарајте сa дететом и покушајте да разумете на које начине и за које
активности користи интернет и мобилни телефон.
• Ограничите коришћење рачунара током дана. Добро је увести јасна правила, нпр.нема рачунара пре школе, пре спавања, за време оброка или пре него што је урађен домаћи.
• Научите дете да не прослеђује и не коментарише садржаје који могу некога
да повреде.
• Разговарајте са дететом о томе када треба, а када не треба чувати тајну пред
родитељима, упозорите га да са непознатим особама (укључујући и оне које
познаје путем sms- порука и интернета) није добро имати тајне. Такође реците да,
кад се осећа непријатно или збуњено због нечега што је доживело, увек може
разговарати са Вама.
• Разговарајте са дететом о опасностима интернета и научите га да не оставља личне податке ни фотографије на интернету и не договара сусрете с непознатим људима.
Ако дете јако жели да се упозна с особом коју је упознало преко интернета,
нагласите да то мора бити на јавном месту и да никако не иде само. Тражите да на
први сусрет поведе неколико другова и другарица или одраслу особу којој верује.
• Објасните деци опасност слања слика путем интернета, као и појам дечје порнографије. Никад се не зна шта ће друга особа урадити са сликама.
Уз мало вештине и са основним графичким програмима могуће су разне
фотомонтаже. Објасните им, да кад једном пошаљу фотографију, над њом више
немају контролу, не знају шта се даље с њом дешава. Нагласите да не смеју
слати своје фотографије без договора са Вама.
• Нагласите својој деци да они нису криви ако постану жртве електронског насиља.Реците да им нећете због тога одузети право на коришћење рачунара то је један од могућих разлога због ког деца не говоре одраслима кад постану жртве насиља на интернету.
• Уместо саме забране деци да не износе личне информације, важно их је научити како ограничити приступ других, тим информацијама.
• Научите више о мобилним телефонима, Интернету и основним појмовима који се користе у виртуалном свету, тако да можете да разговарате са децом о њиховим активностима и искуствима, али и лакше разумете виртуални свет у ком деца одрастају, а који је пуно другачији од оног који Ви познајете.
• Информишите се и о програмима који филтрирају wеb странице за које не желите да буду доступне вашем детету. Већина тих програма се може купити преко Интернета, а неки су и бесплатни. Неки интернет претраживачи (Интернет Еxplorer) имају уграђене филтере који се могу укључити да не би допуштали приступ страницама одређеног садржаја. Најчешће коришћени филтери су: Content Protect, CYBER sitter и Net Nanny. Програми за филтрирање су користан алат за родитеље како би могли да усмере пажњу своје деце на поучне и примерене садржаје уместо непожељних. У неким антивирусним програмима, па чак и бесплатним, који се преузимају с Интернета, има и такав пакет, нпр. „punch“ програм, па особу која вам одржава кућни компјутер замолите да га инсталира и научи вас како се њиме користи. Ни такви програми, међутим, нису савршени па их треба схватити само као помоћно средство. Најбољи су филтер ипак ваше присуство, надзор, поука и подршка.

Сигурно коришћење мобилних телефона

• Нагласите детету да пази коме даје број мобилног телефона.
• Упозорите га да опрезно користи неку од chat услуга преко мобилног телефона.
• Ако добије поруку са непознатог броја, да не одговара. Реците му да не треба да одговара ни на познате бројеве ако се због садржаја поруке осећа лоше или непријатно.
• Објасните детету како шала може лако да постане увредљива, и то да, ако је љуто, може да учини нешто због чега ће после зажалити.
• Истакните да буде опрезно када шаље и прослеђује поруке другима.
• Подстакните дете да се пре слања поруке упита може ли она да увреди или на било који начин штети ономе ко поруку прима.
• Научите дете да је прослеђивање порука које вређају некога, такође насиље, и да то не ради.
• Поставите правило према коме није дозвољено путем мобилног слати фотографије или видео записе других људи без Ваше дозволе.
• Ако је дете добило непримерену поруку, позив или је било изложено насиљу, подржите га и подстакните да одмах разговара с вама или неком другом одраслом особом у коју има поверења (наставник, школски психолог, педагог), како се проблем не би погоршао.
Најчешће се родитељи не устручавају да преузму бригу и одговорност за понашање своје деце у игри, школи или у туђој кући. Не треба да буде другачије ни када је реч о оном што се догађа путем модерне технологије. Родитељи треба да разговарају са својом децом о компјутерској етици, да договоре правила понашања на Интернету и, као најважније, дефинишу последице кршења тих правила. Присутност одраслих који надгледају ситуацију на игралиштима умањује количину насиља међу вршњацима. У школама које повећају број дежурних наставника на ходницима, игралиштима, у дворишту, смањен је број насилних инцидената. Исто се може применити на електронско насиље.

Улога школске средине и радника школе
у превенцији и интервенцији у ситуацијама електронског злостављања

Порастом употребе Интернета и савремених комуникационих могућности, расте и проценат њихове злоупотребе и електронског насиља међу децом. Просветни радници најчешће не одобравају такво понашање, али, у ситуацијама откривања насиља путем Интернета или мобилног телефона, по правилу се осећају немоћним. Једна од чешћих реакција запослених у школама је да се не хватају у коштац са овом врстом злостављања јер се она догађа ван школског окружења па је на тај начин могућност контроле дечјег понашања смањена. Ипак, васпитни задатак школе је помоћ за односе са другима, са колегама, учитељима, за одговорне и уљудне социјалне односе, а образовни задатак је да учи о начинима коришћења савремених медија и технологије за опште добро. Због тога школа и њени запослени имају јако важну улогу у превенцији злоупотребе Интернета и мобилног и у ситуацијама решавања актуелних проблема електронског насиља и злостављања.

Пет кључних области за делотворну превенцију насиља:

1 Истицање позитивног коришћења технологије
Технологија се успешно користи за занимљиво и позитивно учење као и у реализацији и повећању личног учења кроз флексибилно, креативно и доступно учење. Важно је истражити и подстакнути сигурне начине коришћења Интернета како би ученицима осигурали самопотврђивање, асертивност, партиципацију и развијање пријатељстава. Школа има значајну улогу у промоцији и подстицању правила лепог понашања и сигурности на интернету, и информатичкој писмености. Важно је показати ученицима да одрасле особе разумеју и прате промене у информатичкој технологији, као и промене у начину комуницирања и интересовањима деце и младих. Важно је поставити јасна правила коришћења Интернета и мобилног телефона у школској средини.
Укратко, сва се правила могу више-мање свести на ово: Немојте чинити другима оно што не бисте хтели да они чине вама. Избегавајте свађе и вређања и допринесите конструктивној страни комуникације путем електронских медија (е-маила, форума, chata, wеbloga...).
2. Разумевање и разговор о модерним начинима комуникације и опасностима електронског насиља
Важно је јасно дефинисати шта је електронско насиље. Нагласити по чему се разликује од других облика насиља, које су његове специфичности, који су утицаји таквог насиља. Као и у ситуацијама вршњачког насиља, важно је осмислити и поставити јасна правила и доследно их се придржавати. Свакако је важно ставити нагласак на упознавање деце и њихових родитеља са одговорношћу коју свако од нас има када користи модерну технологију (мобилни, интернет), у комуникацији с другима. Такође је потребно дефинисати последице за оне који крше правила или чине насиље.
Нужно је дати до знања ученицима и родитељима да школа може да осигура подршку, чак и ако се насиље догоди ван школе.
3. Успостављање нових и допуна постојећих правила и последица
Вредности и правила која постоје у школи за вршњачко насиље примените и на насиље електронским медијима. Спровођење едукације о сигурном коришћењу Интернета која би укључла правила понашања и стратегије учења на Интернету, правила понашања са мобилним телефоном у школи и другде. Важно је да ова правила обухвате све ученике, и оне који не пишу увредљиве поруке нити их примају. За њих је важно да такве поруке не коментаришу нити прослеђују, јер би тако омогућавали насиље и учествовали у њему, већ да такво понашање пријаве и учитељима и родитељима. О правилима морају бити обавештени ученици, али и њихови родитељи. Препоручује се да се окаче правила у школи на јавном месту, како би била доступна и видљива свима у школи. Корисно је спровести истраживање о коришћењу Интернета у школи. Добијени подаци могу се искористити у превенцији насиља. На тај начин школа шаље поруку ученицима да јој је важно шта се са њима догађа, да је заинтересована за њихова искуства, шта може утицати на смањење злоупотребе школске опреме и Интернета.
4. Омогућавање пријављивања електронског насиља
Сам чин пријављивања насиља може бити тежак корак за особу која трпи насиље, као и за посматраче. Важно је осигурати и упознати ученике и њихове родитеље са различитим начинима пријављивања искуства електронског насиља у школи и међу ученицима. Важно је да радници школе и стручни сарадници и сами буду упознати са могућностима пријављивања и коме се обратити у ситуацијама електронског насиља и злостављања.
5. Евалуација утицаја превентивних активности
Свакако се препоручује вођење евиденције о искуствима ученика путем интернета. Редовне провере веома су важне да се утврди да ли су превентивне стратегије успешне и примерене ученичким потребама. Могуће је поделити материјале и пренети информације о предузетим мерама, постигнутим резултатима, али и актуелним изазовима и питањима са целом школском заједницом.

Шта урадити?

У случајевима насиља и злостављања важно је урадити ово:

• Ако знате која је особа одговорна за узнемиравајући садржај, замолите је да га уклони;
• Контактирајте интернет провајдера, (енг.host), како би поднели захтев да се наведени садржај уклони;
• Питајте ученике коме су све слали поруке;
• Ако знате који су ученици слали поруке насилног карактера, заплените им мобилни, скините са интернета њихове текстове или фотографије и сачувајте их у школском компјутеру док не контактирате њихове родитеље;
• У случајевима насиља, контактирајте полицију која може да утврди шта све треба узети као доказ. Можда ће бити потребно полицију укључити и зато да би провајдер интернет услуга проверио податке о другима умешаним у случај.

Како пружити помоћ детету које је доживело електронско насиље у школи?

• Ако вам се дете обрати за помоћ или вам се повери, нађите мирно место за разговор и пажљиво га саслушајте. Дајте детету до знања да је урадило добру ствар јер је неком рекло о свом искуству;
• Информишите родитеље и дајте им упутства у складу са приручником за родитеље Шта је данас било у школи?
• Информишите полицију ако се ради о озбиљнијим облицима насиља, претећим порукама или могућем кривичном делу;
• Саветујте детету да не одговара на провокативне, увредљиве поруке и све остале поруке због којих се осећа лоше. Нека не одговара ни на неутралне/позитивне поруке ако не познаје пошиљаоца. Важно је подстакнути осећај сигурности код детета и ублажити узнемиравајуће емоционалне реакције.
• Предложите неке од начина који би могли спречити понављање насиља: промена броја мобилног телефона, е-mail адресе, напуштање страница (форума, chat-а webloga.) на којима се насиље догађа или промена надимка којим се дете користи;
• Упознајте дете и родитеље да унутар комуникацијoних програма постоји могућност блокирања и филтрирања нежељених порука, путем опција „ignore" или „block", као и спречавање приступа одређеним пошиљаоцима на е-mail или дететов blog.
• Помозите ученику да сачува све информације важне за истрагу (нпр. да не брише примљене поруке, чува фотографије и бележи wеb адресе на којима се злостављање и узнемиравање догађају).

Рад са онима који чине електронско насиље и последице насилног понашања

Чим се открије особа која чини насиље, потребно је предузети кораке како би се променио њен став и понашање. Ако се ради о одраслој особи, случај треба пријавити полицији. Ако се ради о ученику, треба му, осим последица предвиђених за насиље у школи, пружити подршку и помоћ у промени понашања. Више информација о томе има Тим школе за заштиту деце од насиља.
Фактори о којима треба водити рачуна приликом одређивања адекватних последица на понашање:
• степен повређености;
• да ли се виновник сакривао?;
• на колико је адреса порука послата или колико је узнемиравајући материјал (текст, фотографија, снимка..) узбуркао јавност;
• мотивација особе и разлози за насиље;
• постоји ли сукоб и у стварном животу између те две особе или се ради о злостављању;
• да ли је насиље било ненамерно или намерно.